Smrt gospodina Goluže

Predstava je u stalnoj postavi Pozorišta mladih

Autorski Tim

 

Autor: Ana Đorđević
Reditelj: Patrik Lazić
Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Kompozitor: Rambo Amadeus
Koreograf: Ista Stepanov
Dizajner svetla: Radomir Stamenković

Igraju:

GOLUŽA: Saša Torlaković
ANKA: Slavica Vučetić
VODITELjKA: Katarina Marković
VASILIJE VASA: Saša Latinović
JELENA: Kristina Savkov
GAVRILO GAVRA: Slobodan Ninković
BUDISLAV BUDA: Ivan Đurić
SMILjKA: Neda Danilović
BRATISLAV BRACA: Dragan Zorić
ZORKA: Vera Hrćan Ostojić
MIRKO: Saša Stojković
MIRKA: Marija Radovanov
TV SNIMATELj: Aleksa Ilić

O Predstavi

 

Reč reditelja

„Spektakl je pogled na svet koji se materijalizovao“ – uzkivnuo je sredinom prošlog veka Gi Debor u svojoj, sada već čuvenoj knjizi, „Društvo spektakla“ i otvorio širok prostor razmatranja savremenog kapitalizma koji je transformisan u spektakl, novac koji se može gledati. Čitava je stvarnost postala slikom koju doživljavamo posredstvom tehnologije, ta je slika postala stvarnija od same stvarnosti i spektakl je ovladao njome.

Masovni mediji znatno su doprineli spektakularizaciji stvarnosti. Obiteljske večeri pred televizorom postale su simbol otuđenja i stvaranja usamljene gomile željne spektakularnih pokretnih slika koje će da nadomeste svu prazninu i dosadu naših sopstvenih života. U besciljno traćene, duge i najzad dosadne živote varošana iz pripovetke „Smrt gospodina Goluže“ Branimira Šćepanovića, iznenadni smisao unese misteriozni gospodin Goluža koji najavljuje svoje skorašnje samoubistvo. Ideja da će se najzad i u njihovoj varoši desiti nešto izvanredno, ili ako želite spektakularno, postaje glavna opsesija varošana koja svoju punoću doživi u finalnoj sceni koja ledi krv u žilama, ali koja odražava bolnu istinu o trenutku u kojem smo zatečeni živi. Nečija smrt, nečiji skok s mosta, postao je slika, spektakl, proizvod za masovnu prodaju, rijaliti za čitavu naciju.

Nisam siguranda li je Šćepanović hteo da napiše pripovetku o spektaklu koji je postao kodeks ljudskih odnosa, ali ne vidim danas i ovde drugog načina za čitati ovu pripovetku jer koliko nas suštinski deli od trenutka kada ćemo nečije samoubistvo pratiti lajv u prajmtajmu?! Ono o čemu je sigurno hteo da piše jeste mentalitet naše palankekoji kada se pomeša sa spektaklom, zna da dobije zastrašujuće oblike. Spajanje nesrećne i neispunjene mase u čopor česta je pojava koja prati naše narode, a koja je u raznim trenucima istorije bila manje ili više zastrašujuća. Glib varoši preliva se na glib ljudskih duša u komadu u kojemu nema belih, tek zaiskri pokoja ćutljiva dobrota koja se vrlo brzo utopi u tu sivu masu.

Nezaobilazna literatura, pored „Društva spektakla“, koja je uvelike dala idejni doprinos smeru za koji sam odlučio je i jedan klasik o nama, „Filozofija palanke“ Radomira Konstantinovića. Palanka koja krasi i ovaj komad, ista je ona palanka, između sela i grada, između duha plemena i svetskog duha o kojoj on piše i koja nije u svetu, nego u duhu pa se može desiti bilo gde. Sve te karakteristike karakterišu i naše likove: zatvorenost unutar sveta palanke, vernost palanki pre vernosti sebi, grupa, a nikako pojedinac, ustaljenost običaja koji pružaju onaj dečiji osećaj sigurnosti i uljuljkanosti , rutiniranost itd.

 

 

 

Nema mnogo dela koja s tolikom preciznošću govore o našem mentalitetu kao Šćepanovićeva pripovetka, a glavni razlog zašto je to tako jeste što hvata paradokse, što svesno koristi znanje da je groteska nama najsvojstvenija i da uvek najlakše saznajemo istinu o sebi smejući se sebi samima.

Postavka predstava će u naturalističkom stilu dočarati varošku kafanu, secište svih važnih dešavanja. Kroz nekoliko planova biće dočaran život jedne male varoši, kafanski život meštana, a u tome će veliki doprinos dati naturalistička scenografija Vesne Popović sa mnogobrojnim sočnim detaljima tih varoških kafana koje sadrže mobilijar raznih epoha, dokaz o svim vremenima koja su prošla, a u kojima je kafana bila prisutna, maltene kao dokaz postojanja i stamenosti. Autorskoj ekipi pridružiće se i Antonije Pušić – Rambo Amadeus, koji će zvukom najviše raditi na rediteljskoj ideji dočaravanja atmosfere čoporativnosti, elemenata plemena i linča, a sve poigravajući se s etno melodijama kao i osebujnim tekstovima svojstvenim za svoje stvaralaštvo. Kostimi Milice Grbić Komazec trebaće da isprate naturalističnost seoskih tipova. Poseban doprinos predstavi daće i upotreba videa i kamere koja treba da na vizuelnom planu idejno prati pretvorbu spektakla u sliku.

 

Ako je verovati onoj Čehovljevoj da je kratkoća sestra talenta, onda je sasvim jasno zašto je Šćepanovićeva pripovetka u brojnim svetskim i europskim antologijama, između ostaloga i u antologiji Moderne evropske novele i Antologiji svetskih priča u Americi. Njegova dela doživela su brojne filmske i pozorišne adaptacije po svetu, ali je domaća javnost, iz nekog razloga, ostala zakinuta za njegovo stvaralaštvo. Ako uzmemo u obzir da je Šćepanović preveden na 32 svetska jezika, nema rasprave o tome da zaslužuje biti deo naše pozorišne scene

Tehničke specifikacije

Kliknite ovde da preuzmete fajl (Rider lista)

Foto Galerija

Trejler

ZATVORI MENI